субота, 18. јул 2020.

Maska obavezna u centralnoj dimitrovgradskoj ulici, bazen zatvoren

Tekst preuzet sa sajta: Južne vesti



Obavezno nošenje maski i na otvorenom kada nije moguće obezbediti propisano rastojanje, mera je republičkog Kriznog štaba, a Opštinski Štab za vanredne situacije u Dimitrovgradu naredio je da se maska konstantno nosi u centralnoj Balkanskoj ulici i propisao je i kaznu od 5.000 za građane koji ovu meru ne poštuju.

Primena novih, rigoroznijih mere Vlade Srbije i Kriznog štaba kreće od sutra, 17. juna - zabrana okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od 10 ljudi, rastojanje od 1,5 metra između osoba i obavezno nošenje maski i na otvorenom kada nije moguće obezbediti propisano rastojanje.

Od istog dana pa do 3. avgusta mere je propisao i Štab za vanredne situacije u Dimitrovgradu, a jedna od glavnih mera je obavezno nošenje maske u glavnoj dimitrovgradskoj ulici.

Svako je obavezan da na otvorenom prostoru, gde ne može da se obezbedi međusobna distanca više od dva metra, koristi masku i da to čini na potpuno ispravan način. Zbog frekvencije ljudi u Ulici Balkanska, obzirom da se smatra da u ovoj ulici ne može biti obezbeđena distanca veća od dva metra, u ovoj ulici je obavezno nošenje maski - kaže se u zaključku Štaba.

Za kontrolu ove mere nadležna je Sanitarna inspekcija i Komunalna inspekcija opštine Dimitrovgrad, a Štab je propisao kaznu od 5.000 dinara za nepoštovanje ove mere.

Nošenje maski je obavezno u zatvorenom prostoru, a opštinski Štab u ovom gradu traži od privrednika da imenuju osobe za kontrolu nošenja maski u svojim objektima i da njihova imena dostave pisarnici opštine Dimitrovgrad najkasnije do 17. jula u 15 sati.

Ova mera odnosi se pre svega na ugostiteljske objekte i prodavnice, a i ovde je propisana kazna od 5.000 dinara za građane i osobe koje kontrolišu nošenje maski.

Ugostiteljski objekti mogu raditi do 21, a letnje bašte do 23 sati uz ograničen broj mesta i propisanu distancu. a nepoštovanje mera vlasnike može koštati 10.000 dinara, ali i zatvaranjem lokala na 10 dana.

Zbog epidemiološke sitaucije najpre je odloženo otvaranja Kupališnog kompleksa, pa je onda propisano da samo lokalno stanovništvo može da ga koristi, a sada je on i zatvoren, novom merom Štaba.

Prestaje sa radom otvoreni bazen u Sportsko-turističkom centru Park, prestaje sa radom hala za sportiste i rekreativce i prestaje sa radom teretana u okviru hale - jedna je od mera.

Okupljanje više od 10 osoba na otvorenom prostoru je zabranjeno republičkom odlukom, a u Štabu za vanredne sutuacije u Dimitrovgradu napominju da to podrazumeva i da se zabranjuju treninzi sportista sa više od 10 osoba.

недеља, 24. мај 2020.

Цариброд уочи Првог светског рата


Текст преузет са сајта Виртуелни музеј Цариброд

Цариброд уочи Првог светског рата

Из књиге: ПУТЕВИ КОЈИМА СМО ПРОШЛИ
(“Пътища извървени”, Стефан Христов, ПАРТИЗДАТ, София, 1979 г.)



Пре рата, живот у нашем граду је био релативно тих, готово идиличан. Недељом и празником би елита еснафа, трговаца и врх званичне интелигенције излазио у шетњу главном улицом, а затим би седали за столове испред неколико пивница у центру града. У ваздуху се осећао мирис ћевапа. А на звуке војног дувачког оркестра који је свирао у Павлиончету (Павиљону), играла су се вијугава бугарска народна и градска кола, на челу са градском „елитом“. Недалеко од трга испред куће Ковачевих водило се друго коло, на звуке циганског оркестра. Тамо су играли трудбеници из народа.


У повечерје рата Цариброд је имао око 6000 становника.

Али, и овде су деловали, макар и спорије, економски закони капиталистичког развоја. Иницијално нагомилавање капитала и овде је довело до класног раслојавања народа.
У то време у Цариброду су постојала три индустријска предузећа, готово потпуно неопремљена техником. У склепаној зградици, недалеко од железничке станице, радила је радионица за прављење ужади са 10-15 радника. На супротној страни, у њивама, била је циглана за производњу ручно израђених керемида и цигли. Мало ниже, ка западу, у правцу границе, налазила се табахана за обраду коже, од које су се израђивали опанци, које је становништво тада масовно носило. У граду су постојале две-три опанчарске радионице са по неколико радника. Једино, опремљено са бар мало технике, са мотором (локомобилом) било је постројење за израду марсејских ћерамида и машинску обраду цигли. Ово предузеће је имало 15-20 радника.

У граду је било неколико кројачких и обућарских раднји са по 5-10 радника. Такође, било је и других мањих радњи са по 1-4 радника, платнарских, грнчарских, кожарских, терзијских, лимарских  и других.

Железнички гранични чвор привукао је значајну групу радника, с обзиром да се ту вршила смена особља возова – ложача, кочничара и других. Било је и пуно радника, наших суграђана, који су радили у железничкој радионици у Софији, шлосера и машинаца на железничком депоу. Слободним данаима они су се враћали у свој град. Наша станица је била погранична и упошљавала је не мали број цариника, чиновника, стражара и других.

У граду је постојала народна банка, популарна банка, мировни суд, пошта, финансијска управа, акцизна управа, две основне (првоначалне) школе и једна непотпуна гимназија до 5. разреда (сада 9. разреда). Ту је био смештен и 25. Драгомански пук, у чијем је саставу било 30-40 официра. 70-80% становништва живело је сеоским начином живота. Већина је имала мало имања. Њиве су им се налазиле у брдовитим пределима. И када је била „добра година“ принос са ових њива није могао да исхрани њихове породице. Мањи број становника је био имућнији. Њихове њиве налазиле су се у невеликом пољу дуж реке. 


Велики број становника Цариброда је живео бедно, оскудно. Што се климе тиче, Цариброд је на одличној позицији крај. Налази се на 450 м надморске висине, окружен је шумама и изложен сунцу. Ту никада не пада магла. Чиме би другим, осим бедом могла да се објасни чињеница да се ту трајно настанила „жута гошћа“ и да је сваке године узимала животе великом броју, претежно младих људи.

У граду су постојала неколико релативно великих стоваришта гвожђарског материјала и дрвене грађе. Имало је неколико магацина са брашном, као и неколико бакалница. Већина продаваца сира и качкаваља имали су сопствене радње. Трговачка буржоазија је била заузела руководеће положаје у граду. За њих су ово биле године процвата. Наравно, било је и финансијских крахова и банкрота, али то су били изузеци. Закон конкуренције, настао из капиталистичког начина живота који је већ био заживео у граду, узимао је своје жртве.


превео и приредио: Марјан Миланов