Ima, tako, pojava nesvakidašnjih u ovoj Srbiji. Neki grad se, recimo, mesecima pominje, raznim povodima - a nijedan nije ružan. Ni poplava, ni ubistvo, ni korupcija, nego razlog običan, čak lep.
Kao što je slučaj sa Dimitrovgradom: počeli radovi na autoputu, turisti nagrnuli na granicu, otkopani vredni ostaci iz doba rimskog Carstva… Rekoh „slučaj“, oprezno, da ne ureknem, jer ko zna šta nosi dan a šta noć, ali biće da su i blagorodni stanovnici ovog grada, radni i gostoljubivi, za ovu pojavu, ne baš čestu u Srbiji - izostanak ružnih vesti… zaslužni.
Svima uz put, ako ne i na putu, ovde je naselje postojalo još u vreme koje označava prelaz iz kamenog u metalno doba. I nisu slučajno od tada, pre 5.000 godina pa do danas ljudi baš tu tražili dom - dolina Nišave, pa posle Morave, najbliži je put između Evrope i Bliskog istoka, odnosno Azije. Zato se i gradi ogranak koridora 10 baš kroz ovaj grad. Ali ono što su projektanti budućeg autoputa izračunali uz pomoć satelita, znali su - ne znam kako - stari Rimljani: pre dvadesetak dana, prilikom spremanja trase za novi put, otkopani su ostaci njihovog „via militaris“, vojnog puta koji je povezivao evropske i azijske delove imperije.
Nema ko posle njih - bio vojnik, trgovac ili izbeglica - ovuda nije prošao, a ime grada prvi put je zapisano u tursko doba: Caribrod. Da traje do danas, iako je 1951. godine zvanično primenjeno, u čast bugarskog komuniste Georgija Dimitrova. Uzaman, niko za sebe neće reći da je „Dimitrovgrađanin“ - svi su „Caribrođani“. Bilo da su Bugari, Srbi, ili Jugosloveni: prvih ima oko šest, drugih tri hiljade, a trećih, sa „neopredeljenima“ - dve. Cela opština ima 12.000 stanovnika, a grad - sedam.
Dimitrovgrad - da se držimo formalnog imena - jedan je od centara bugarske manjine u Srbiji. Uostalom, do Niša odavde ima 90 kilometara, a do Sofije 60. Državna granice i prelaz Gradina - na dva-tri kilometra su.
Imaju li Caribrođani vajde od takve blizine EU? Kako se uzme…
Ona bajalica naših političara o privlačenju stranih investicija ovde nikako ne pije vodu: Bugari su iskoristili fondove EU i već uz granicu podigli kapacitete dovoljne i za naše tržište. S druge strane, u Sofiju i njene robne kuće može se praktično gradskim prevozom. Caribrođani više veruju svojim očima nego ministru trgovine Milosavljeviću, i garderobu kupuju u Bugarskoj jer je mnogo jeftinija. Oni iz Bugarske, opet, u Srbiji kupuju meso i - cveće. Kasapnice su u Dimitrovgradu na svakih pedeset metara, a između njih saksije. Zašto je cveće kod nas jeftinije, niko nije umeo da mi kaže…
Samo, teško da od ruža može da se živi. Broj zaposlenih u opštini se smanjuje, i znatno je ispod proseka u Republici.
Vasil Velčev, zamenik predsednika opštine, kaže da se veliki napori - i sredstva, kroz subvencije - ulažu u obnovu stočarstva. Za poslednjih pet godina broj poljoprivrednih gazdinstava se uvećao 20 puta sada ih ima skoro 900! Opština svojom teritorijom zahvata i obronke Stare planine, sa pašnjacima sa kojih poreklo vuče čuveni sir…
U ovoj planini vide šansu i za razvoj turizma, pogotovo ako bude nešto od skijališta i hotela o kojima se godinama priča. Ali, sve je to na dugačkom štapu - najizglednije su šanse koje pruža izgradnja istočnog kraka evropskog koridora 10.
Predstavnici izvođača radova „Alpine“ i opštinari razgovarali su o tome, svesni da su upućeni jedni na druge. U Opštini računaju da će biti angažovana mehanizacija javnih preduzeća, i da će stručnjaci tu živeti neko vreme i trošiti pare. Opet, „Alpina“ će svoju upravnu zgradu sagraditi tako da u nju, kasnije, kad se graditelji za dve-tri godine isele, mogu da budu smešteni socijalni slučajevi.
U Turističkoj organizaciji grada još je u maju počelo prijavljivanje domaćinstava spremnih da izdaje sobe radnicima zaposlenim na koridoru. Spremaju se i kafane a preduzimljivi biznismeni najavljuju i gradnju mini hotela.
„Ovo je velika prilika za nas“, kaže Vasil Velčev. „Oni neka grade, ali neko i vodu treba da im nosi…“
Gradnja, istina, nije otpočela tempom koji su najavljivala svečana otvaranja. Ali, kreće se, ipak…
A do tada, blagorodni Caribrođani, svikli da svi dođu i prođu, ili u Evropu ili u Aziju… žive svoj život, da ne čuje zlo, bez loših vesti.