недеља, 07. август 2016.

Животат је ко прзаљћа


Ка свије вијалица и натрупа снег, па ка се вет`рат смири и арне застудеје, а в`здухат се изјасни, нади Цариброд се зацари мир кој ниједно друго годишње доба немож` ти подари. У п`рв момент застану и човеците и град`т, а домашната стока и стоката по оборите се утишка. Ама таја тишина кратко траје и вечим чујем лопатете по улицете ко разревају, прокашљувања на човеци, а не мине много тићем чујем и детинско проокување и после това санете ко дрнкају док ђи децата тегле по замрзлуту калдрму. Почиње време на детинску радос.

Теквуја слику сам запомнил од рано детињство, а и д`н ден`ска је толко силна да чини ми се скоро могу да уванем и удишем пушакат из комињете, миризмуту на тазе шушенице, паруту од там`н изваден леб из пекарете или белинуту на снегат од коју ка удари с`лнце, скоро ништа ни не видиш.


Почиње зима – зима е па шта је…, распус и прзаљће од рано сабале до к`сно вечерњам. Оно прзаљће и деца има и са, ама теквеја ко што су биле нема и не може да се врну. Лимузинете по улицете, друђикви адети на васпитаније на децата, асфалтат и фабричћете сане и к`нће су ђи раскарали за вјек и веков.

А једно време дојде ли ваканцијата само се утропа. Сане…тешће, дрвене и шиносане, с`с кр`глу шину и нисће да се не претурају. Ако су твоје, на једну ногу ти к`нка с коју се управљава с`што дрвена, с`што шиносана с крглу шину и врзана с`с канап. Покре тебе друга деца. Пртите уз врло да ли к`мто казармете, да ли уз Шушејину, да ли уз Ћитину малу, да ли уз Чуј пет`л. Кој је вечи по големш`к иде од Бабача или од Мајћумуга, нарочно иде к`мто скоковете и ка друсне ока … Ох лелеле..,чувајте деца иде чика Фанђо!


Прајен је и крбулет, царибродска верзија на некикав зимсћи кабриолет. Това су свразане по двоје сане на које се накаче по садам-осам души а последњијат је балансер(о). Кабриолетат је због тежинуту најшишкал, али од њега се најубаво, а бога ми и најстрашно падало. Ја сам рано почел да идем с по дртите и сам много падал, ама само једно помним ка се с`с Јоцу Балуту и с Мишу Брдара мунумо у вадуду до Ширинту. За Дуруза казују да је с`с санете прво минул поди колата и коњите на Гошу Николинога, а после се мунул у весникарницуту при чича Анту Литкалото!…. (да си купи Забавник).


Колкава је занимавка и зараза била прзаљћата најубаво је ако ви кажем да су се к`сно вечерањам возили и жењени човеци. Скришом од женете да ђи не галате.

И тека до Свети Тривун или ако послужи годината до Ората-копата, а т`ги чекамо ка че „врбата пушти мазгу на дупето“ та да почњемо да идемо на купање. Једноставно, убаво и заувек минуло време.


А са ка погледаш, оно и животат је ко прзаљћа. Некој почиња од по високо, накој се качи с`с све санате по много пути, некој бега од скоковете, нeкој сигурно, а друг по ризично узима кривинете, некој даже успеје да се провре и на коњите кроз нођете, ама сви преди или после заврашавамо или у каналат, вадуту или у некоју соспу, без в`зможност да пофторимо прзаљћуту.

Слободан Алексич – Кьоса

Фото: От албума на Марян Миланов и Никола Алексов