недеља, 29. мај 2016.

Т`нћи и Дебели

Това је успомена на једно време ка је Цариброд имал смисал за колективност, заједништво, солидарнос и ка су се Цариброџање много повече обичали него са. Повече су обичали и Цариброд него што га са обичају. Това је време на карневали, кермеси и зајдедничћи уранци за 1. мај.

Ипак, нешто што га ја и у това време најодличувало била је утакмицата т`нћи и дебели. Ка је уведен тија адет не могу да знам, ама се сечам ка Пашата бранеше с`с престилку( да му не улезне кр`з нође) на старото игралиште за т`нћите и ко старога човека ка беше вечим селектор на екипуту си и ка даваше изјаве на Моњу, преко разглас на с`гашњото игралиште, које је у Моњину интерпретацију било Parc des Princes односно Парк принчева. Тешко ми је да ви објасним ква је това народна веселба била. Много године су се минуле и малко човеци може да замисле у чаршијуту барем иљадо припити и весели човека који се шале, кане се на по пијање, муају си цајпере, смеју се и с нетрпеније чекају ка че почне сеират, готови само за зезење и без примсал на злобу а камо ли случајно бој. Обикновено од к`м Ћерћеску малу прв се зададе Пашата на магаре заћитено с мушљак и врзану окол вратат шамију зејтинлијћу. Он седи ко прав паша и држи стовну с рећију, облечен у прописан дрес и три четвртне панаталоне с адидас копачће на нођете. Окол њега т`лпа деца, која се усћискују од смејање. Он ока. - Јелате бе , јелате, магарето не апе и не рита. Опитајте од светнуту водицу из стовнуту, малер да раскарамо.


Зади њега Дунко на коња с трасперент: Т`НЋИ: ДЕБЕЛИ – 4:0. Одоздол вечим иде Нетко у дрес. И он носи транспрент на кога пише с голема слова НАПРЕД МРШАВИ!, а испод с малечка – Кога ј.....м , од њега савети не примам. И дебелите не остају на зад. Иду из Строшену чешму на кола. Вози ђи лично Аса Пунин, а у колата је обавезно селекторат Анђел Вурунџијата.

Аса си и кравете окаше госпође и тека им и комадује. Стууууу госпође .....ом`кнем ви га.... Чаршијате вечим ћипи.Нема место петопарац куде да падне на земи. П`лно и преп`лно с народ и с веселбу и зајебанцију. Сви иду камто Паркат, дека вечим на трибинете нема место за седење. Чекају ђи и Моња и Лисичаката у „директном преносу“. Ама прво мерење. Мере ђи на сточну вагу на центарат, која дебелите надмерује а т`нћите подмерује. Моња преноси, Лисичаката записује . -Анђел Вурџијата... 173 ћила незакусвал, Ацко 144, без копачће ....Аса Пунин ... ослабел сам 132. Асе да поведеш сметку за једењено че те препрaчемо у мршавите! Публика се заоди од смејење. Т`ги дооди ред на тнћите. Моња ока преко разгласат. Пашата 44 ћила са све стовну и пет ћила рећију, Нетко 39, ама дрејете му там`н стурене од простор. Пиши 38. Новко 47, Ђера.....а бе Ђеру вагата не вача, дајте из публикуту једну биру да га посвренемо!
После иду изјаве и претење. Пашата обично прети на Анђела че че ђи растуре, Анђел му одговара да пази да га не наступи че ако га или случајно наступи или падне вр`з њега Пашуту ни ровокопач нема га извади из теренат. Т`ги почиње утакмицата. Уз њу преко разгаласат иду и Моњини и Лисичћини коменатари. Играчите сем што ђи окају по прекор имају и ко бађим имена на големе играчће звезеде. Тека је Нетко - Нецер, Новко – Ајала , Ацко – Милер, Мишката- Џаја, Семката- Бекенбауер. Посебна прикаска су и судијете на који играчите ко бађим налете и буне се а они давају ж`лти и црвени картони.
Најориганалан судија је бил Бата Блашко, кој њим скуташе топкуту док се карају.

И тека уз „директан пренос“ дека дебелите узимају тајм аут да се одморе и по замију јер су се опрудили, а т`нћите што је на Нетка жена донела баницу па морају да се подсиле и кометари на Моњу и Лисичкуту , куде су сви дриблинзи бравуре, сви шутеви бомбе а сви пасове „ко с руку да му даде“, утакмицата се заврашава. Увек, по неписано правило је било нерешено и увек на крај на средуту на игришето и т`нћите и дебелите се вану за руће и изокају Ура, Ура, Ура - до догодину. Тека се је завршавала свака текваја утакмица, за коју је живејело цело једно градче, једну целу годину, да се по мајтапи, да се по напије и да се по присмеје само на себе си.
Са после толко године једно ми је много јасно.Судијта кој је одсвирил крај на последњу утакмицу на т`нћи и дебели, одсвирил је крај крај и на једно време које се нема врне. Време на слогу и не завис, ка се је човек гладал и ценил само по това колко је бил човек!

Слободан Ћоса Алексић