субота, 7. новембар 2015.

Прва штампарија у Цариброду (1909)


Текст преузет са сајта:Виртуелни Музеј Цариброд

Први штампани медији су се у Цариброду појавили само десетак година након ослобођења од Турака. Царибродска интелигенција је покренула неколико периодичних издања, која нам данас сведоче о историјском, политичком, образовном и културном развоја града у то доба.

До краја Првог светског рата у Цариброду су, у различитим периодима, са различитим временом излажења, излазила су чак четири периодична издања: часопис „Домашен учител“ (1889), недељник „Цариброд“ (1901-1902), недељник „Нишава“ (1909-1915) и часопис „Клопотар“ (1919). Иако сви ови часописи нису штампани у Цариброду, они су се ту изнедрили, ту су осмишљани, писани, читани и тако допринели развоју тадашњег грађанског друштва.

Велики значај за развој културног живота у граду имала је штампарија “Минов и Хаџиев”, коју је из Америке негде између 1909. и 1910. године донео Георги Минов.
штампарија “Минов и Хаџиев”

Минов је био један од виђенијих трговаца у граду и околини. Он је био власник штампарије, а издавач и главни уредник издања био је извесни Михаил Хаџиев, родом из села Филиповци код Трна. У штампарији су радила два штампара – брат Михаила Хаџиева, Кирил Хаџиев и извесни Борис Киров. У штампарији је радио и Илија В. Ковачев, бивши књижар и помоћник Георгија Минова, који се рада у овој штампарији присећао за „Братство“ 1969.године.

Једна од разгледница Цариброда, штампаних у овој штампарији

Штампарија се прво налазила поред бербернице Ристе Костова, а након тога у кући Илије Токунског. Ни једна од ове две зграде данас не постоји.

У овој књижари 1909. године излази и прва штампана књига у Цариброду „Стихови и проза“ Христа Гоцева. Ова књига је важан сведок о културном нивоу и полету града на почетку ХХ века.

Стихови и проза Христо Гоцев, Цариброд 1909.г.

У штампарији је поред књиге Христа Гоцева штампан и недељник “Нишава” из ког сазнајемо много појединости о животу града у то време.

Насловница првог броја Нишаве, 6.септембар 1909.

О судбини ових штампарских радника након Првог светског рата се мало зна. Познато је да се Кирил Хаџиев преселио у град Лом, а Михаил Хаџиев 1914. године напушта штампарски посао и издавачку делатност и постаје начелник округа Цариброд. Сама штампарија је око 1917. године продата негде у Бугарској.

Осим штампарије, Георги Минов отвара и књижару. На основу рекламе у недељнику “Нишава” можемо да видимо да су се у књижари, поред научних и популарних књига и канцеларијског материјала, продавале и свеске, школски прибор као и уметничке слике. Значи, још на почетку прошлог века Цариброд је имао неку врсту уметничке галерије. У радњи су се продавале и пољопривредне машине, шиваће машине марке “Gricner”, бицикле, а радња је служила и као балаклница.

Једна од реклама штампарије у недељнику Нишава

Илија Ковачев је као радник у овој штампарији изучио књижарски занат, па је и сам између два светска рата отворио своју књижару, а 60-их година прошлог века добровољно је дистрибуирао лист Братство.

Разгледница Цариброда, штампана у издању књижаре Илије В. Ковачев(ића)

У каснијим бурним годинама Цариброда, осим листа „Глас нашег истока“ или „Наш исток“ који је преко уредништва и администрације везан за Цариброд, ништа значајније се није дешавало на пољу издаваштва и стваралаштва, све до после Другог светског рата.


приредио: Марјан Миланов

извори:
Богдан Николов, Братство, (1969.)
Богдан Николов, Царибродски културно-просветен летопис, (1994.)
Елизабета Георгиев, 111 година књиге - Библиотека у Димитровграду 1898-2009,(2010.)