Сушенице - царибродско богатство
Кој је само кратко живејал или бил зимњо време у Цариброд мора да је пробал сушенице и тешко да ђи је забоварил. Кво је чудо у њи тешко је да кажеш. Има ђи суде и на друга места се само друђико окају. Да ли је печеница, вешалица или треће неје важно и оне су блађе ама не толко.
Загадката на царибродскуту сушеницу мож` да је у сиротињовањето, у поснете помије на свињете, у чекањето да се закољу, у работуту која се улагала у њи, у чисту и сигурну руку на касапинатога, у нетрапенијето с које се чекају, у усољувањето, сушењето на „блага дрва“, у досушувањето по тавањето и зевниците и у целјат мерак с које се праје и с које се износе преди госје, или ко се деле с пријатеље.
Кво је точно немож` да кажем, али позволете ми да живејем у илузију да че меџу сто позанејем б`ш онеје које су из Цариброд и од које има много малко по укусне работе које сам пробал.
Сушеницете су баш убав и благ дел од мојете спокојне, чисте и снеговите зиме у Цариброд и царибродсћете мале.