четвртак, 27. мај 2021.

Стари обичаји: Пренеси га Џермане!

 

Одједнуш се раздува јак ветар и натунти се зади рудину! Деда Трифун тамн беше наранил говедата и седал да вечера. Ама чим чу да загрме одалек, остави жешкуту погачу и излезе пред ижуту. Подиже главу нагоре, па погледа а натам, а навам. Од једнуту страну беше ведро, ама од другуту се беше арне зацрнило.

-Леле, све че ск'лца! – прош'пча бабата!

Деда Трифун само стисну зуби и ништа њу не рече. Т'гај се обрну к'мто облакат, поче да ћима с руку и да ока:

-Пренеси га Џермане! Пренеси га Џермане!

*
У наши крајеви некигаш је бил обичај, ка се зададе градоносен облак, старите да излазе пред кућу и да окају „Пренеси га Џермане!“. Имало је и обичај на Коледу, ка се накади софрата, домаћин на кућуту да изнесе од једењето пред кућу и да дума: „Џермане, Џермане, јела да вечерамо! С'г да дојдеш, а летоска очи да ти не видимо ни на њиву, ни на ливаду! С'га има леб,васуљ, бели лук, рећија...!

А ко је заправо Џерман? Верује се да ово веровање сеже далеко у прошлост. Стари Словени су још веровали у Бога грмљавине, а Герман се помиње и код Тракијаца као Бог грмљавине и кише. Наши преци су веровали у магију, а своју немоћ да се супроставе природним силама и стихијама покушавали су да надоместе приносећи жртву божанствима. Овакви обичаји су се сачували и по пријему хришћанства као религије, а Џерман је свој статус божанства заменио статусом свеца. Овакав обичај био је присутан у и Пиротском крају, али и у неким селима у околини Ниша и Зајечара. Његови трагови могу се наћи и у народном стваралаштву.

*
Једна прикаска каже да је у једно наше село, на Коледу, чича Јефтим излезал да прошета и заврши некву работу. Мињувал чича Јефтим тека покре порту на бај Јакима и видел га ко стоји пред ижу с тепсију зељаник и шише вино у руће:

- Џермане, облаче, јела са да једнемо и да пинемо! – окнул бај Јаким.

Чича Јефтим станул, па се сетил да има неподмирене работе с комшијуту, пришл до портуту, па изокал:

- Еве стизам... остави ти зељаникат!

Јаким испуштил тепсијуту од стра и побегал назад у кућуту. За мајтапат разбрало цело село, а бај Јаким више неје излазил да ока Џермана, нити је у њега више веровал!

*
Данас, попут Јакима, више нико не верује у овај обичај, па је он готово у потпуности изгубљен. Градоносни облаци не сматрају се демонским отелотворењем и на њих се, уместо речи молбе, усмеравају ракете! Ипак, овај обичај остаће упамћен као неизоставни део народног фолклора наших крајева!




среда, 14. април 2021.

FK BALKANSKI - FK ĐERDAP 14.04.2021. RT Caribrod Live Stream

 
 
U 22-om kolu Zone istok fudbaleri Balkanskog savladali su danas u SC Park ekipu Đerdapa iz Kladova, rezultatom 4:2. Dva pogotka za domaće postigao je Saša Vasov, a po jednom su se u strelce upisali Nikola Ćirić i Saša Markov. Posle ovog kola dimitrovgradski fudbaleri i dalje su 4. na tabeli sa 44 boda, a u narednom kolu u nedelju gostuju u Beloj Palanci ekipi Rajka Mitića koja je trenutno 8. sa 32 boda.
 


Izvor: Sajt RTCaribrod
Tekst: Dragan Jovičić

субота, 10. април 2021.

Arhitektura starog Caribroda






Gosti emisije “Razgovori” su arhitekta konzervator Ivana Cvetković i istoričar Đorđe Stošić. Oni su deo tima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš koji je krajem prošle godine sproveo istraživanje starog gradskog jezgra Dimitrovgrada (Caribroda) u cilju evidentiranja objekata, lokaliteta ili celina sa spomeničkim svojstvima.



Oni izdvajaju tri ambijentalne celine od značaja za očuvanje identiteta grada koji je svoj prvi urbanističkki plan dobio davne 1893. godine: šire područje “Strošene česme”, “Staru čaršiju” i prostornu celinu oko crkve Sv. Bogorodice.

Oba sagovornika ističu “monumentalnost” zdanja “Džadžinoto”, “izuzetan izgled i fantastičnu konstrukciju” kuću Borisa Brezničkog, kao i jedinstvenost tzv. grčkih kuća i specifičnost njihove boje.

Arhitekta Ivana Cvetković predstavlja način i metode koje su korišćene u istraživanju i obradi podataka i izradi 3 D fotogrametrijskih modela najznačajnijih objekata i celina, što će gledaoci moći i da vide u emisiji.

Istoričar Đorše Stošić ukazuje na značaj očuvanja tog nasleđa i između ostalog kaže da će lokalna zajednica planskom obnovom ovih objekata očuvati identitet grada i time dobiti nove vrednosti koje će ga načiniti privlačnijim mestom.

U emisiji je konstatovano da je graditeljsko nasleđe do ovog istraživanja bilo zanemareno i od strane građana i od strane lokalne samouprave i od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali da postoje modeli i načini da se ono sačuva, predstavi i valorizuje.

 

Izvor: https://far.rs

Novinar: Sergej Ivanov
Snimatelj: Stefan Pavić
Montaža: Miki Kostov
Odgovorni urednik: Petar Videnov
Produkcija: FAR TV
april 2021.



среда, 24. март 2021.

Прикаска: Шуми Марица

Синко, ти не знајеш деда Раку, мојег башту. А казувала сам ти за њега! Еее, он је бил известен трговац по целијат крај. Знал је много народ, с много народ је правил трговију. Он си на њега беше бата Горча, а и ућа ти Васа и Јоца су тека оправни. А обичаше и он, кико бату, да пивне. Бил је другар и обичали су га човеци. Сечам се, појду трговци из Валниш, из Звноци, на пазар у Цариброд. И муњувало се на Поганово, па преко Планиницу. Они појду у четвртак и сврну при нас. Маћа ми одма тура тигање, пржи месо, једу, вечеру, пију... Ми смо вола клали, па свиње, па овце. Имаше јед'н човек машину за месо, па закољемо вола, па месо мељу, мељу, мељу... И тека, они преспе, доручкују, иду ма јутред'н у Цариброд на пазар, врну се при нас, пак једење, пијење,... преспе и у суботу си иду. Све мама служи, готви... А она је све умејала, а д'н школу неје имала... самоук. Башта ми држеше задругу, докарује намирнице, шићер и текова. Он дојде уморан и легне, а шићерат се требе дели, коме колко следује на човеци. Они дооде и маћа ми све седи и израчуна на којега човека колко шићер се падне, и не писује ништа, не знаје да напише, све напамет рачуна, колко су човека у ижу и коме колко се пада да му даде, она је све това напамет знала да израчуна. А једнушка, продавал тата коња, ама коњат бил малко ћорав на једно око. Он си ћутал, и решил да нема това да казује, ама нема ни да л'же. Дош'л човек и га питал: -К'в је коњат, добар ли је, здрав ли је? Деда Рака му рек'л: -Абе, мене гледај, за коња не питуј! Човек даде паре, узне коња и отиде. Минуло некоје време, човекат видел да је коњат ћорав и се врне при деда Раку. Почел се буни, ама Рака му рек'л: -Ја ти реко гледај мене, за коња не питуј! Л'гал ли сам нешто? Човекат неје знал дека тата на једното око неје довиџувал убаво! Ама отишал једнушка при тија његови пријатеље, трговци у Валниш и се запију. Он пијан запојал “Шуми Марица”. А това много лоше време беше, неје се смејало поју текве песме. Некоj га чул оди комшије и га наклевети на жандарете. Они га вану и га утепају оди бој. И са ко да га гледам, једва си дојде дома, једва прескочи прагат. Рече на маћу ми, ја сам много тепан. После си је повече лежал, и се разболе и не може се оправи. Зас'њује он ко је отишл на онија свет. Сретне на Милу маћу и на Десу Светину маћу, оне беоше умреле, и појде с њи. Ама га сретне баба Ката и му рекла Рако ти се врни, још јед'н из нашту фамилију требе да дојде, па си ти т'гај на ред. Девет месеца се минуше, бата Венко пођину, утепа ли се, не се сечам. Он беше милиционер у Пожаревац. Сечам се, донесоше његове крваве дреје, а стрина Борика ђи узе и ђи однесе онам у гробиштата та ђи закопа. И тата рече са сам ја на ред. И не знам година мину ли на Венка ил не мину, и он умре. Епà, тека беше!

Извор: http://muzejcaribrod.blogspot.com/
Аутор: Марјан Миланов